Što se tiče ideja o zdravom načinu života, dobra ishrana i adekvatno vežbanje često su glavni stubovi. Iako je ovo provereno tačno, možemo još nešto razmotriti u vezi našeg odnosa prema hrani i zdravom životu.
Post je voljna apstinencija ili smanjenje određenog ili celokupnog obroka, pića ili oboje tokom određenog vremenskog perioda. Kratkotrajni post može ponuditi odlične zdravstvene beneficije. Kako istraživanja rastu u ovoj oblasti zdravlja, post postaje sve šire prihvaćen kao legitimno sredstvo za upravljanje težinom i sprečavanje bolesti. Istovremeno je važno da se posti na pravilan i zdrav način.
Hrana koja se konzumira tokom posta najsličnija je vegetarijanskoj i mediteranskoj ishrani. Voće, povrće i namirnice ribljeg porijekla bogate su antioksidantima koji pomažu telu da odstrani sve što je štetno. Osim toga, tokom posta uglavnom jedemo laganu hranu koja je lakša za probavu, čime se štedi vrijeme za eliminaciju toksina iz organizma.
Nauka o postu
Veliki broj dokaza sada podržava koristi od posta, iako su najznačajniji podaci zabeleženi u studijama na životinjama. Uprkos tome, ovi nalazi su obećavajući za ljude. U osnovi, post čisti naše telo od toksina i prisiljava ćelije na procese koji se obično ne stimulišu kada je uvek prisutan stalan protok goriva iz hrane.
Kada postimo, telo nema uobičajeni pristup glukozi, što tera ćelije da pribegavaju drugim sredstvima i materijalima za proizvodnju energije. Kao rezultat, telo započinje glukoneogenezu, prirodni proces proizvodnje sopstvenog šećera. Jetra pomaže pretvaranjem nekarbohidratnih materijala poput laktata, aminokiselina i masti u energiju glukoze. Budući da naša tela čuvaju energiju tokom posta, naš bazalni metabolizam (količina energije koju naša tela sagorevaju tokom odmora) postaje efikasniji, a samim tim i smanjuje naš puls i krvni pritisak.
Post izaziva blagi steres organizmu, zbog čega se naše ćelije prilagođavaju povećavajući njihovu sposobnost da se nose. Drugim rečima, organizam postaje jači. Kao i kod vežbanja, naše telo može ojačati tokom ovog procesa samo kada postoji dovoljno vremena za odmor i oporavak. Zbog toga se preporučuje kratkotrajni post.
Vrste Posta
U laboratorijskim studijama, ove tri vrste ograničenja kalorija ili posta pokazale su pozitivne efekte na dugovečnost.
1. Vremenski ograničena ishrana
Ovo je proces ograničavanja unosa kalorija na određeni vremenski okvir koji se poklapa sa našim cirkadijskim ritmom. Cirkadijalni ritam se često naziva našim „telesnim satom“, prirodnim ciklusom koji našim telima govori kada da spava, ustaje, jede i još mnogo toga. Konzumiranje hrane samo tokom perioda od 8 do 12 sati svakog dana, u toku posta, na primer između 10 i 18 sati, primer je usklađivanja sa našim cirkadijskim ritmom. Sistemi organizma bolje funkcionišu kada su sinhronizovani; ponoćno grickanje, kada naše telo obično spava izbacuje naš prirodni sistem iz sinhronizacije. Pored toga, davanje više vremena telu za odmor i oporavak korisno je za naše zdravlje.
2. Intermitentno ograničenje kalorija
Podrazumeva praksu smanjenja broja konzumiranih kalorija u danu. Istraživanje se fokusiralo na dvodnevnu ishranu gde su kalorije prepolovljene, a ugljeni hidrati ograničeni dva dana uzastopno u nedelji. Ovaj pristup stavlja telo kroz kratku i intenzivnu terapiju.
3. Periodični post sa dijetama koje oponašaju post
To znači ograničavanje unosa kalorija na tri do pet dana, podstičući ćelije da iscrpe zalihe glikogena i započnu ketozu. Određena petodnevna dijeta sa ograničenim kalorijama (oko 1.000 kalorija dnevno) dovoljna je za imitiranje posta bez iscrpljivanja hranljivih sastojaka. Nagađa se da je ova metoda superiornija od dvodnevnog posta, omogućavajući telu da uđe u ketozu i započne istinsko čišćenje.
Zdravstvene dobrobiti posta
Iako post može biti izazov i ponekad neprijatan, mentalne i fizičke koristi mogu biti:
- Povećnje kognitivnih performansi
- Prevencija gojaznosti i povezanih hroničnih bolesti
- Smanjenje upale
- Poboljšnje ukupne kondicije
- Podržavanje gubitka težine
- Smanjenje rizika od metaboličkih bolesti
- Koristi za pacijente sa karcinomom
Iskoristite period posta da iz svakodnevne ishrane izbacite, osim namirnica životinjskog porekla, sve sastojke koji negativno utiču na zdravlje. To podrazumeva margarin, kupovne sokove, beli hleb, lisnato testo, rafinisani šećer i druge nezdrave namirnice. Sa druge strane, povećajte unos voća, posebno banana, jabuka i suvog voća, koje će zamijeniti slatkiše. Na taj način ćete nadoknaditi potrebu za šećerom.
Napomena: Pre nego što započnete posnu ishranu, obratite se lekaru.